Силиконске бештије насупрот људи: Ко је стварно паметнији?
[English translation from Serbian is coming up @RoaringPawn]
На питање из наслова зна се добро ко је бржи. Али, људи имају нешто што јефтиним чиповима недостаје. Танано и неухватљиво. Нешто што ни ми сами нисмо у стању да објаснимо како функционише. Интуиција. Наш тихи "учитељ изнутра" (интуиција, или IN-ner TUtor).
Ово је позиција из моје недавнo игране партије. Она ће лепо послужити крајњој сврси да се покаже колико је опречан начин размишљања човека-шахисте наспрам начина како оперишу силиконски монструми.
Тешко је да се поверује, али уверићете се колико је људски начин размишљања у шаху супериоран у концептуалној равни, као и у смислу ефикаснијег коришћења ресурса. Иако се брзина рада људског мозга не може уопште поредити са брзином машина.
Уствари, компјутери уопште не мисле. Они, без икакве свести о томе, само следе наредбе које им је задао програмер, а које се састоје у непрекидном извршавању милиона и милиона инструкција у једној јединој секунди које се обављају у "мозгу" компјутера, или централној процесорској јединици (CPU).
Добро, вратимо се пређашњој позицији. Црни има предност у материјалу и без икакве сумње требало би да добије партију без муке (што нас доводи на тле реализације материјалног преимућства на коме се оклизну многи играчи "у развоју" пропуштајући дотад стечену предност — истовремено, да кажемо, реализација предности је један јако користан предмет за оне који желе да подигну степен квалитета игре).
Мој противник, као бели, је управо одиграо Le2-f3 са нападом на пешака b7. Наравно, мораћу да се побринем за мог пешадинца. Поставља се сада питање: да ли постоји још нешто што усмерава радње у несвесном делу мозга (где царује интуиција) у циљу одвраћања претње белог? Е па, онај "учитељ изнутра" ми шапуће да уочим пешачки мајоритет црног на дамином крилу. Ово ми подсвесно сугерише да испитам како би то пешачко преимућство евентуално могло да се искористи. Рецимо, путем мобилизације дотичне пешачке масе и стварања слободњака.
Као што сте могли да приметите, до овог тренутка нисам уопште покушавао да размишљам потезе. Уместо тога, неки подсвесни, интуитивни, осећај ме водио у смеру будуће могуће акције. То "гледање унапред" је оно што зовемо стратегијом.
На овом месту може да се изведе један закључак. Наиме, сем уколико позиција није потпуно тактичке природе, стратегија увек претходи и даје миг на конкретне тактичке могућности које треба да подрже ту стратегију.
Враћамо се да видимо како даље тече ток мисли црног који се питао да ли постоји начин да се некако искористи пешачка предност на даминој страни? Испоставља се да постоји таква прилика. Знање игре пешацима које би требало да се усвоји рано током основног шаховског "образовања" (мој Релациони метод за апсолутне шаховске почетнике упознаје са стварањем слободњака већ на 3. часу) указује на могућност стварања пешечког продора (енг. "lever", или pawn break) са стварањем слободњака на пољу c4.
На тај начин, потпуно подсвесним, интуитивним радом мозга долази се до потеза b7-b5 који би могао да одради два посла и савршено одговори сврси: 1) да сачува пешака "b" од напада, и истовремено 2) био би једна карика у постању (лепа, библијска реч) слободњака.
Сада је дошло време да се провери исправност потеза b7-b5 укључивањем у ток мишљења аналитичког и логичног Система 2 који обично ускаче у игру тек након посла примарне важности који је подсвесно већ обавила, знате већ, интуиција.
"I normally do what my intuition tells me to do. Most of the time spent thinking is just to double-check." —Magnus Carlsen
("Обично играм онако како ми каже интуиција. Највећи део времена које проведем у размишљању је само накнадна провера онога што ми је предложила моја интуиција.")
Patricio Betteo (Mexico)
.
Шта показује накнадна провера? После потеза b7-b5, пешак "b" се осећа нешто несигурно, јер није брањен и може одмах да буде нападнут од стране белог, што се и потврђује у партији. Lf3-b7 прво напада топа на c8, и након ...Tc8-c7, следи Lb7-a6 са нападом на пешака.
Пешак "b" нашао се у наизглед непријатној ситуацији. Нема ко да га брани, а ако крене напред да би избегао напад, пешачки мајоритет је блокиран са поља c4 и потпуно онемогућен у даљем напредовању. Као резултат, пешачка надмоћ скроз обезвређена.
Шта ако пешак "c" одмах крене напред са идејом стварања пробоја? Лако се види да бели контролише поље c4 са више снага и долазећи црни пешак би на пољу c4 био угрожен.
Поставља се питање: шта онда црни може овде да одигра?
c5-c4, ипак! Наиме, у помоћ пристиже тактика, увек на услузи мајци стратегији.
Тек у овом моменту по први пут укључујем свој интерни калкулатор за прораун варијанти. Иако милионима пута спорији од силиконске машине, "људска рачунска машина" је довољно адекватна да, без већег напора, израчуна две могуће варијанте:
1) 27.L:b5 (што је играно у партији) 27...c3 и слободњак је рођен (још је јаче и елегантније 27...c:b3! 28.Тxc7 b2). У партији је даље следило 28.Lc4 c2 и бели је предао
2) 27.b:c4 Т:a2
Занимљиво, компјутер са сајта chess.com предлаже Тd2:а2 тек као 4. опцију после 27...b4, 27...Т:c4 и 27...b:c4. Нисам уопште разматрао ове алтернативе и престао сам да тражим нове могућности истог тренутка када ми је онај "учитељ изнутра" дошапнуо (cheating?) да треба да играм 27...Т:а2 јер након тога бели ловац остаје скоро без могућег потеза.
Ако је ваша интуиција правилно едукована, она ће моментално да уочи противничке фигуре са смањеним или нултим радијусом кретања (ово је још један користан елемент за усавршавање игре).
Као брзи ноћни воз, интуиција ненадано израња из дубоке таме наше подсвести да озари светлошћу наш пут кроз слабо осветљене ходнике лавиринта који зовемо шах, Night train, мастило на папиру, Christoff Niemann, SAD
.
Насупрот току мишљења шахисте, да би прорачунао све варијанте у позицији, шаховски софтвер стално понавља читање процесору добављених инструкција из меморије рачунара које се онда извршавају милионима, или милијардама пута у секунди, зависно од брзине процесора.
За шахисту едуковане интуиције ствари се дешавају на много једноставнији, ефикаснији и елегантнији начин.
После 27...Т:a2 28.L:b5 (једини потез) долази 28...a6 и ловац се нашао у замци.
И сада, ако Le8, следи Кf8. È tutto finito.
И? Знамо ко је бржи, али ко је стварно паметнији? Чији начин рада је ефикаснији и допадљивији?
Човека или силиконске бештије?
.
.
ДОДАТАК
Када расправљамо о начину и поређењу рада мозга човека и електронског "мозга", лепо је прочитати шта о томе каже наш прослављени велемајстор Љубомир Љубојевић у једном интервјуу:
"Шаховски софтвер није увек у праву. Много пута сам експериментисао на следећи начин: изабрао бих потез у позицији помажући се својим интуитивним чулом. Онда би стартовао софтвер који не би показивао мој потез ни као четврти, пети потез у линији прорачуна. Али, једном, након преметања јединица и нула у свом процесору у току 40 непрекидних сати, рачунар је показао мој потез као најбољи. Након 40 сати, можете ли то да замислите?!"
Основна операција рачунара је тзв. fetch-execute циклус. CPU (главни процесор рачунара, његов мозак) је пројектован да разуме само сет малог броја инструкција. Он стално узима инструкције из меморије и извршава их.
У Љубином примеру, његово електронско сокоћало је извршавало следећи тростепени циклус милијардама пута у секунди у току од 40 сати:
1) CPU узима једну инструкцију из главне меморије и пуни регистре (врста меморије за брзо прихватање, чување и трансфер инструкција и података којима се процессор тренутно бави)
2) CPU дешифрује инструкцију
3) CPU извршава инструкцију
Процес се понавља све док још има инструкција за обраду на чекању.
Насупрот овој рутини, Љуба је интуитивно дошао до најбољег потеза за пар минута коришћења свог финог и суптилног људског шаховског процесора у глави.
Опет вас питам: ко је стварно паметнији?
.
.
